ČETVRTI DIO: BIOLOGIJA AMPLITUDE
Da bi se donekle pojednostavilo izučavanje teške oblasti kao što je fizika oscilacije, naučnici renesansnog perioda su se dosjetili da podijele to izučavanje na srodne oblasti. Najsrodnija oblast fizici oscilacije je biologija amplitude.
Termin biologija amplitude potiče od grčkih riječi biologos, što znači nauka o životu i amplitudos, što znači potraga za kraljevstvom ljudi koji žderu druge ljude i idu okolo u trenerkama Sergio Tacchini dok pada snijeg na Himalajima od nezaborava. Kostimografije. Termin je prvi upotrijebio belgijski naučnik Karlheinz Rummenige. Doduše, termin koji je on upotrijebio nije se odnosio na fiziku oscilacije, nego na vampire. Takođe, termin koji je on upotrijebio uopšte nije bio «biologija amplitude» nego «vampir».
Nakon što je Rummenige upotrijebio ovaj termin, njegov nasljednik (šegrt u njegovoj radionici kovačnici) prepoznao je ogroman potencijal u dotičnoj disciplini. Zato je konstruisao novu naučnu disciplinu. Taj šegrt se zvao Günther Netzer. On je ovako rezonovao: «Ako ustanem ujutru u pet umjesto u šest, mogu odmah da odvedem ovce na ispašu, onda da pomuzem kravu i na kraju da napravim osamdeset potkovica za konje, tako da će mi ostati sat vremena više za mamuzanje mustifikacije.» To je bilo prilično revolucionarno razmišljanje za to vrijeme, pa je Rummenige za svaki slučaj ubio Netzera. Zapravo, nije ga ubio, ali ga je zato izbacio iz kuće jedan dan, kad se ovaj baš nepristojno ponašao. Taj dan Netzer je proveo pod drvetom kruške. Kad mu je jabuka pala na glavu, razvio je svoju teoriju, a onda se vratio na posao kod Rummenigea da razvije pitu. Zeljanicu. Sad ćemo da navedemo neke osnovne elemente Netzerove teorije biologije amplitude.
Definicija 1: Atomi su najmanje moguće čestice koje postoje u svemiru.
Definicija 2: Molekuli su najmanje moguće čestice koje postoje u svemiru.
Teorema 1: Molekuli su manji od atoma.
Dokaz. Pretpostavimo da nisu. To bi značilo da su molekuli veći ili jednaki sa atomima. To je suprotno sa tvrdnjom sljedeće teoreme:
Teorema 2: Molekuli NISU veći ili jednaki sa atomima.
Dokaz: Slijedi očigedno iz teoreme 1, koja tvrdi da su molekuli manji od atoma.
Mijenjajući uloge molekula i atoma, dobijamo da su i atomi manji od molekula. Dakle, imamo da su atomi manji od molekula i molekuli manji od atoma. Šta nam to govori? Ta situacija je očigledno nemoguća, pa prema tome ni molekuli ni atomi ne postoje.
Sada ćemo uvesti čuveni periodni sistem elemenata, koji su zajedno otkrili Mendeljejev i Ron Mercer.
PERIODNI SISTEM ELEMENATA
No. Name Valentnost Polivalentnost Koef. zgušnjavanja
1. Vodonik 2 4 80
2. Kiseonik 1 5 650
3. Ugljenik 4 2 70
4. Kobalt 3 2 436
5. Cink 5 4 436236
6. Platina 2 4 3
7. Zlato 3 2 32
8. Srebro 5 1 3462346
9. Sodomija 800 -35485325 WBI()
10. Bartolomijum 5 3 2352345
11. Ajnštajnijum 2 2 3253425
12. Berilijum 4 4 535
13. Kalcijum 3 2 346
14. Neon 1 4 346
15. Argon 0 1 2
Objašnjenje kolona: Valentnost je kao što znamo broj valencija. Polivalentnost je broj valencija pomnožen sa koeficijentom valentnosti (taj koeficijent dobijemo kad polivalentnost podijelimo sa brojem valencija), a koeficijent zgušnjavanja je broj kojim treba pomnožiti temperaturu od jednog celzijusa da bi se dati element zgusnuo na nekoj drugoj temperaturi.
Teorema 3. Ajnštajnijum i vodonik imaju iste valencije.
Dokaz: Lako se vidi sa periodnog sistema.
Teorema 4: Argon i kalcijum nemaju iste valencije.
Dokaz. Ovo se takođe lako vidi sa periodnog sistema.
Teorema 5: Polivalentnost kriptonita jednaka je valentnosti celzijusa.
Dokaz. Kako ove elemente nemamo u periodnom sistemu, možemo da tvrdimo šta god hoćemo, pa je teorema dokazana.
Teorema 6: Mačka ima sto glava, za razliku od miša koji ima osamsto milijardi glava, dok konj ima šesto hiljada repova, ali samo ako se nalazi na istoj farmi kao pas sa šezdeset i tristo osamdeset šapa.
Dokaz: Postoji pas koji ima šezdeset šapa, kao i pas koji ima tristo osamdeset šapa. Ali ti psi nisu jednaki. Dakle nijedan pas nema šezdeset šapa i tristo osamdeset šapa istovremeno. Prema tome, taj uslov nije ispunjen, pa u prvom dijelu teoreme možemo da tvrdimo šta god hoćemo. QED
Teorema 7: Magarac ima dvije noge, dva uha, tri stomaka, jedno oko, dva zuba, tri repa i 4879300015.72 noseva.
Dokaz: Kako se magarac ne nalazi u Mendeljejev-Mercerovom periodnom sistemu, možemo da tvrdimo o njemu šta god hoćemo. QED.
Teorema 8: Magarac se nalazi u periodnom sistemu elemenata.
Dokaz: Provjeravanjem periodnog sistema lako se dobija očigledna netačnost ove teoreme.
Teorema 9: Sve što slijedi iz ove teoreme je netačno.
Dokaz: I ova teorema je očigledno netačna. Jer tačno može da slijedi i iz tačnog i iz netačnog, dok netačno slijedi samo iz netačnog (po osobinama implikacije).
Teorema 10: Ova teorema je netačna.
Dokaz: Očigledno.
Teorema 11: Sljedeća teorema je netačna.
Dokaz: Sljedeća teorema se ne nalazi u periodnom sistemu elemenata, pa ona za nas nema značaj.
Teorema 12: Ova prethodna teorema laže kao pas.
Dokaz: Ovo nije tačno. Prethodna teorema se, naime, ne nalazi u periodnom sistemu elemenata, pa se o njenoj tačnosti ništa ne zna.
Teorema 13: Ovo je teorema broj 14.
Dokaz: Netačno. Ovo se kosi sa tvrdnjom teoreme 14.
Teorema 14: Broj ove teoreme je 15.
Dokaz: Na žalost, ni ovo nije tačno. Naime, teorema se ne nalazi u periodnom sistemu elemenata, pa ne znamo ništa o njenoj (ne)tačnosti.
Teorema 15: Periodni sistem elemenata je imbecilna budalaština.
Dokaz: Trivijalno. Naime, to se lako vidi pregledanjem dotičnog periodnog sistema.
Još malo istorijskih podataka: Naime, periodni sistem elemenata uopšte nisu smislili Mendeljejev i Mercer nego Luis Carlos Alfonso Hose Maria Raul Sanchez iz Španije i Luis Carlos Alfonso Hose Maria Raul Milisavljević iz Donjih Smrtića. Naime, prethodna dvojica uopšte nisu smislili periodni sistem elemenata, nego su to učinili Mendeljejev i Mercer.
Da bi se donekle pojednostavilo izučavanje teške oblasti kao što je fizika oscilacije, naučnici renesansnog perioda su se dosjetili da podijele to izučavanje na srodne oblasti. Najsrodnija oblast fizici oscilacije je biologija amplitude.
Termin biologija amplitude potiče od grčkih riječi biologos, što znači nauka o životu i amplitudos, što znači potraga za kraljevstvom ljudi koji žderu druge ljude i idu okolo u trenerkama Sergio Tacchini dok pada snijeg na Himalajima od nezaborava. Kostimografije. Termin je prvi upotrijebio belgijski naučnik Karlheinz Rummenige. Doduše, termin koji je on upotrijebio nije se odnosio na fiziku oscilacije, nego na vampire. Takođe, termin koji je on upotrijebio uopšte nije bio «biologija amplitude» nego «vampir».
Nakon što je Rummenige upotrijebio ovaj termin, njegov nasljednik (šegrt u njegovoj radionici kovačnici) prepoznao je ogroman potencijal u dotičnoj disciplini. Zato je konstruisao novu naučnu disciplinu. Taj šegrt se zvao Günther Netzer. On je ovako rezonovao: «Ako ustanem ujutru u pet umjesto u šest, mogu odmah da odvedem ovce na ispašu, onda da pomuzem kravu i na kraju da napravim osamdeset potkovica za konje, tako da će mi ostati sat vremena više za mamuzanje mustifikacije.» To je bilo prilično revolucionarno razmišljanje za to vrijeme, pa je Rummenige za svaki slučaj ubio Netzera. Zapravo, nije ga ubio, ali ga je zato izbacio iz kuće jedan dan, kad se ovaj baš nepristojno ponašao. Taj dan Netzer je proveo pod drvetom kruške. Kad mu je jabuka pala na glavu, razvio je svoju teoriju, a onda se vratio na posao kod Rummenigea da razvije pitu. Zeljanicu. Sad ćemo da navedemo neke osnovne elemente Netzerove teorije biologije amplitude.
Definicija 1: Atomi su najmanje moguće čestice koje postoje u svemiru.
Definicija 2: Molekuli su najmanje moguće čestice koje postoje u svemiru.
Teorema 1: Molekuli su manji od atoma.
Dokaz. Pretpostavimo da nisu. To bi značilo da su molekuli veći ili jednaki sa atomima. To je suprotno sa tvrdnjom sljedeće teoreme:
Teorema 2: Molekuli NISU veći ili jednaki sa atomima.
Dokaz: Slijedi očigedno iz teoreme 1, koja tvrdi da su molekuli manji od atoma.
Mijenjajući uloge molekula i atoma, dobijamo da su i atomi manji od molekula. Dakle, imamo da su atomi manji od molekula i molekuli manji od atoma. Šta nam to govori? Ta situacija je očigledno nemoguća, pa prema tome ni molekuli ni atomi ne postoje.
Sada ćemo uvesti čuveni periodni sistem elemenata, koji su zajedno otkrili Mendeljejev i Ron Mercer.
PERIODNI SISTEM ELEMENATA
No. Name Valentnost Polivalentnost Koef. zgušnjavanja
1. Vodonik 2 4 80
2. Kiseonik 1 5 650
3. Ugljenik 4 2 70
4. Kobalt 3 2 436
5. Cink 5 4 436236
6. Platina 2 4 3
7. Zlato 3 2 32
8. Srebro 5 1 3462346
9. Sodomija 800 -35485325 WBI()
10. Bartolomijum 5 3 2352345
11. Ajnštajnijum 2 2 3253425
12. Berilijum 4 4 535
13. Kalcijum 3 2 346
14. Neon 1 4 346
15. Argon 0 1 2
Objašnjenje kolona: Valentnost je kao što znamo broj valencija. Polivalentnost je broj valencija pomnožen sa koeficijentom valentnosti (taj koeficijent dobijemo kad polivalentnost podijelimo sa brojem valencija), a koeficijent zgušnjavanja je broj kojim treba pomnožiti temperaturu od jednog celzijusa da bi se dati element zgusnuo na nekoj drugoj temperaturi.
Teorema 3. Ajnštajnijum i vodonik imaju iste valencije.
Dokaz: Lako se vidi sa periodnog sistema.
Teorema 4: Argon i kalcijum nemaju iste valencije.
Dokaz. Ovo se takođe lako vidi sa periodnog sistema.
Teorema 5: Polivalentnost kriptonita jednaka je valentnosti celzijusa.
Dokaz. Kako ove elemente nemamo u periodnom sistemu, možemo da tvrdimo šta god hoćemo, pa je teorema dokazana.
Teorema 6: Mačka ima sto glava, za razliku od miša koji ima osamsto milijardi glava, dok konj ima šesto hiljada repova, ali samo ako se nalazi na istoj farmi kao pas sa šezdeset i tristo osamdeset šapa.
Dokaz: Postoji pas koji ima šezdeset šapa, kao i pas koji ima tristo osamdeset šapa. Ali ti psi nisu jednaki. Dakle nijedan pas nema šezdeset šapa i tristo osamdeset šapa istovremeno. Prema tome, taj uslov nije ispunjen, pa u prvom dijelu teoreme možemo da tvrdimo šta god hoćemo. QED
Teorema 7: Magarac ima dvije noge, dva uha, tri stomaka, jedno oko, dva zuba, tri repa i 4879300015.72 noseva.
Dokaz: Kako se magarac ne nalazi u Mendeljejev-Mercerovom periodnom sistemu, možemo da tvrdimo o njemu šta god hoćemo. QED.
Teorema 8: Magarac se nalazi u periodnom sistemu elemenata.
Dokaz: Provjeravanjem periodnog sistema lako se dobija očigledna netačnost ove teoreme.
Teorema 9: Sve što slijedi iz ove teoreme je netačno.
Dokaz: I ova teorema je očigledno netačna. Jer tačno može da slijedi i iz tačnog i iz netačnog, dok netačno slijedi samo iz netačnog (po osobinama implikacije).
Teorema 10: Ova teorema je netačna.
Dokaz: Očigledno.
Teorema 11: Sljedeća teorema je netačna.
Dokaz: Sljedeća teorema se ne nalazi u periodnom sistemu elemenata, pa ona za nas nema značaj.
Teorema 12: Ova prethodna teorema laže kao pas.
Dokaz: Ovo nije tačno. Prethodna teorema se, naime, ne nalazi u periodnom sistemu elemenata, pa se o njenoj tačnosti ništa ne zna.
Teorema 13: Ovo je teorema broj 14.
Dokaz: Netačno. Ovo se kosi sa tvrdnjom teoreme 14.
Teorema 14: Broj ove teoreme je 15.
Dokaz: Na žalost, ni ovo nije tačno. Naime, teorema se ne nalazi u periodnom sistemu elemenata, pa ne znamo ništa o njenoj (ne)tačnosti.
Teorema 15: Periodni sistem elemenata je imbecilna budalaština.
Dokaz: Trivijalno. Naime, to se lako vidi pregledanjem dotičnog periodnog sistema.
Još malo istorijskih podataka: Naime, periodni sistem elemenata uopšte nisu smislili Mendeljejev i Mercer nego Luis Carlos Alfonso Hose Maria Raul Sanchez iz Španije i Luis Carlos Alfonso Hose Maria Raul Milisavljević iz Donjih Smrtića. Naime, prethodna dvojica uopšte nisu smislili periodni sistem elemenata, nego su to učinili Mendeljejev i Mercer.
No comments:
Post a Comment