Spiskovi ruluju našim životima! (part 1)

Sigurno ste primijetili da je najvažnija stvar na ovom svijetu spisak. Naše društvo je na svim nivoima toliko opterećeno evidencijom raznoraznih gluposti, da vjerujem da bi ljudska rasa nestala u sekundi kad bi neko kojim slučajem spalio sve papire. Da, mislim upravo na papire - uz sav respekt koji čovjek mora da gaji prema modernim bazama podataka koje se nalaze na računarima, tvrda kopija je i dalje apsolutni zakon.

Naravno, mi pripadamo ljudskoj vrsti, koja ne spada među najinteligentnije na planeti, tako da skoro sve uzimamo zdravo za gotovo, ali ajde da probamo malo da se odmaknemo i da analiziramo tu bolesnu potrebu da se sve nešto opisuje, spiskuje, evidentira, katalogizuje, svrstava i tome slično. Da ne bude zabune, ne mislim da su svi spiskovi glupi i besmisleni, naprotiv. Recimo prošle godine sam počeo da vodim evidenciju pogledanih filmova - ništa spektakularno, samo naziv, godina i ocjena od 1 do 4 (koja označava koliko mi se film dopao, tj. koliki je njegov realni kvalitet). I na osnovu te evidencije ja imam spreman podatak da sam pogledao 217 filmova i bez mnogo napora mogu da odredim otprilike koliko je recimo bilo horora, koliko filmova je bilo dobro, koliko loše i tome slično. To je očigledan primjer korisne i svrsishodne evidencije.

Međutim, suprotnih primjera je nesagledivo više. Mislim na spiskove koji se naizgled čine neophodni a zapravo su potpune budalaštine. Evo npr. evidencija prisustva studenata na nastavi koju profesori i asistenti moraju da vode. To vam izgleda otprilike ovako: Sa lijeve strane imate imena studenata. Odozgo su datumi kad imate časove i tematika koju obrađujete na časovima. U poljima tabele stoje potpisi studenata. Dakle, ako ste recimo dvanaestog februara baljezgali o trigonometriji i ako je vaš najbolji student Mahir bio prisutan na času (ili časovima), onda će on da se potpiše u kolonu koja odgovara tom času. Pitanje je - za kojeg će đavola ovo nekom? Ako je neki profesor toliko besposlen da ga stvarno zanima ko mu dolazi na nastavu, on može da vodi svoju ličnu evidenciju. Šta bi uopšte Univerzitet radio sa spiskovima prisutnosti na svim časovima svih profesora i asistenata na svim fakultetima? Naravno, opšte je poznato da je ovo obična glupost koju su smislili samo da bi taslačili profesore i asistente. Da im spiskovi stvarno trebaju, onda bismo morali da ih dostavljamo redovno, tj. svaki mjesec, a oni ih skoro nikad ne traže, već nam to visi kao neki Damoklov trozubac nad glavom. Ono tipa "vjerovatno ga neće tražiti, ali ipak postoji mala mogućnost da traže, pa moraš da vodiš". Normalno, ovo je običan blef - ako ovo čita neko od mojih kolega asistenata sa Univerziteta u Banjaluci, ja bih mu savjetovao da odmah batali tu evidenciju, jer ja je nisam vodio već godinu i po i kad su je tražili u aprilu prošle godine, nisam je predao. Posljedica nije bilo.

Ali ajde da suspendujemo realizam na sekundu i da razmotrimo urnebesnu hipotetičku situaciju da neki administrativni radnik (ili više njih) stvarno revnosno pregleda sve te spiskove i traži omaške i kontradikcije.

"Alo, ko smeta?"

"Da li je to profesor XY sa tog-i-tog fakulteta?"

"Ne, pogriješili ste. Ovo je profesor Marko Marković sa Tehnološkog fakultet. Za taj-i-taj fakultet vam nisam ni čuo."

"E pa odlično, upravo sam vas trebao. Ovo XY i taj-i-taj sam rekao da bi ime i fakultet ostali cenzurisani, ali vi ste bili previše glupi da to shvatite. Elem, ja sam Nurkan Nurkanović, administrativni radnik pri rektoru banjalučkog Univerziteta. Zovem Vas u vezi vaše evidencije prisustva studenata za mart ove godine."

"Ne kaže se 'u vezi nečega' nego 'u vezi sa nečim'."

"Zarkujte se. Uglavnom, evo gledam peti mart, gdje piše da ste govorili o trigonometrijskom obliku kompleksnog broja, a to je isto ono što ste pričali sedmicu dana ranije. Petog marta ste trebali da radite polinome..."

"Ne kaže se 'trebali ste da radite' već 'trebalo je da radite'."

"A vi ste jedna najobičnija rugoba. Dakle, polinome ste preskočili, a dalje spisak ide tačno po planu i programu. Hoćete li da mi objasnite tu omašku?"

"Pravo da vam kažem, više se i ne sjećam. Vjerovatno sam pogrešno upisao naziv teme. Znam da sam držao onako kako treba, kompleksne brojeve pa polinome..."

"Ne zanima mene šta ste držali, već šta ovde piše! Ovako kako je napisano predstavlja blatantno kršenje plana i programa i zato ćete da dobijete otkaz!"

"Idi dođavola!"

"'Do đavola' se piše odvojeno a ne zajedno."

"Ma nemoj! Između 'odvojeno' i 'a' treba da stoji zarez!"

"Ne kaže se zarez nego zapeta."

"Idi skoči u Boračko jezero."

Drugi primjer:

"Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr!!!"

"Šta vam je, zašto govorite 'zvrrrrrr' u slušalicu, kao da ste potpuni moron? I ko ste vi uopšte?"

"Ja sam Nurkan Nurkanović, administrativni radnik pri rektoru našeg Univerziteta. Zvrrrrr je onomatopeja zvonjave telefona. Mogu li da govorim sa studentom Rajkom Rajkovićem?"

"Ja sam."

"Rajko, evo gledam evidenciju prisustva studenata na nastavi profesora Vlajka Vlajkovića i ne mogu a da ne primijetim da ste vrlo rijetko išli na časove. Bili ste prisutni na manje od 50% predavanja."

"Šta je to vas briga? Ja sam dobio potpis."

"Možda, ali profesor nije imao pravo da vam da potpis. Za toliko izostanaka se leti s fakulteta i odmah ću da pokrenem administrativni aparat da se izbacite... osim ako ne pristanete da mi date neke podatke o prisustvu drugih studenata."

"Pristajem. Ako budem izbačen s fakulteta, mama će da me izbaci iz kuće itd., lančana reakcija izbacivanja, znate već..."

"Boli me schwanzenstucker za vašu lančanu reakciju. Nego, da se vratimo na spisak. Sjećate li se dvanaestog marta prošle godine?"

"Jaoj, davno je bilo."

"Ovde piše da ste tad bili na nastavi iz matematike."

"Pa onda valjda jesam..."

"Kako vam se čine predavanja kod profesora?"

"Kako mislite?"

"Prati li program, da li predaje razumljivo i tako dalje?"

"Pa ne znam za program, a mislim da predaje dobro..."

"A pipka li učenice?"

"A? Nisam primijetio."

"Dobro, da se vratimo na dvanaesti mart. Tad ste bili na nastavi, evo stoji vaš potpis. Međutim, ono što me buni je prisustvo izvjesnog Vjetropira Vjetropirovića, znate li ga?"

"Naravno, to je naš najbolji student."

"Sjećate li se je li on tog dana bio na nastavi?"

"Jao, nemam pojma, davno je bilo..."

"Sigurno se ne sjećate?"

"Ne, vjerujte mi..."

"Znate šta me buni? Ovde je njegov potpis, kao da je bio prisutan. Međutim, rukopis tog potpisa upadljivo odudara od rukopisa njegovih ostalih potpisa. Zbog toga mislim da on tad nije bio, nego da ga je potpisao neko od kolega. Ja sam analizirao ostale rukopise i sveo sam broj sumnjivaca na dva - izvjesna Lejla Lejlović i neki Džeki Jakubovski imaju vrlo slične rukopise onom koji stoji u Vjetropirovom potpisu. E sad, tog dana Lejla nije bila prisutna, inače bi se valjda potpisala. Tako mi je glavni sumnjivac taj Džeki Jakubovski, pa me zanima šta vi mislite o tome. Da li ga poznajete, ima li on sklonosti ka kriminalnim radnjama? Ili je možda ta Lejla bila lukava, pa je potpisala Vjetropira, a sebe nije?"

"A zašto bi to radila?"

"A otkud ja znam? Vi meni recite, vi ste student."

"Znate šta ja mislim? Ja mislim da ste vi jedan potpuni besposličar i kompletan idiot."

"Nije tačno. Nisam besposličar. Čitav dan pregledam ove spiskove, sad mi je na redu Ekonomija, oni imaju još više studenata nego vi na Mašinstvu. Znači sigurno ne znate ko bi mogao da bude taj koji je ilegalno potpisao Vjetropira?"

"Nemam pojma."

"Zna li možda neko drugi? Možda se neko od vaših kolega bolje sjeća?"

"Pa moguće, ali ne bih se u to uzdao. Ja mislim da vam je najbolje da pozovete lično Vjetropira i probate od njega da iznudite priznanje. Ali nemojte reći da sam vam ja to savjetovao."

"Naravno da neću! Hvala vam mnogo na pomoći, ovoga se sam ne bih sjetio! Ako uspijemo da riješimo ovu misteriju, vaše ime će ostati zauvijek zlatnim slovima upisano u istoriji administracije ovog Univerziteta!"

"A oće li biti kakvih para?"

"You wish."

(nešto kasnije)

"Halo, govorim li sa Vjetropirom Vjetropirovićem?"

"Možda. Ko pita?"

"Ovde Nurkan Nurkanović, administrativni radnik. Vaš kolega Rajko Rajković me je savjetovao da govorim s vama..."

itd. itd. itd.

Još jedna stvar koja je potpuno nebulozna jesu papiri koje popunjavate npr. prilikom upisa semestra. Računajte da ćete vjerovatno studirati bar četiri godine, dakle osam semestara, znači najmanje osam popunjenih semestralnih listova, a vjerovatno i više. I na svakom od tih prokletih spiskova vi ćete da popunjavate potpuno iste proklete podatke! Gdje si rođen, kad si rođen, gdje živiš, ko su ti roditelji, šta ti rade roditelji, jesi odslužio vojni rok, šta si po zanimanju itd. itd. itd. Naravno, umjesto da se podaci čuvaju u kompjuteru, pa da se neki od njih promijene kad se ukaže potreba (tipa kad promijenite adresu stanovanja ili broj telefona), mnogo je lakše da svakih pola godine sve podatke ponovo unosite na papir. Zašto recimo svaki put kad upisujete semestar morate da pišete datum i mjesto rođenja? Neko vjerovatno misli da to što ste 2005. napisali da ste (primjera radi) rođeni 1979. u Sarajevu ne mora da znači da ćete i 2008. imati istu godinu i mjesto rođenja. Doduše, sa ovim silnim vremenskim paradoksima i putovanjima kroz vrijeme, više ništa nije sigurno.

Kad sto pedeset puta unosite jedan te isti podatak, logično je da dođe do zasićenja, pa onda ljudi počnu svašta da pišu po tim spiskovima. Moj drug koji ima isto ime i prezime kao jedan poznati plivač volio je da mijenja zanimanje, pa je tako jednom bio ubica, drugi put kockar, treći put ko zna šta, itd. Ja sam na pitanje "Od čega se izdržavate za vrijeme studiranja?" obično odgovarao "od kladionice" (mada je to bila gnusna laž - u kladionici sam imao samo jedan veliki dobitak tokom studiranja), a potpisivao sam se često kao Drakula. Mislite da je neko obraćao pažnju na to?

U suštini, nije toliko bitno da ono što na spisku piše bude tačno. Bitno je jednostavno postojanje spiska. Birokratija mirno spava ako zna da, bar u teoriji, ima vaše podatke za svaki semestar. To što ste vi jednom ubica, jednom kockar, onda godinu dana kasnije atentator ili nešto slično uopšte nije bitno. Spisak je nešto što se hrani sopstvenim postojanjem a ne suštinom.

U sljedećem nastavku govorićemo o ubjedljivo najglupljem od svih glupih spiskova - evidenciji prolaznosti (sic!) studenata. Stay tuned!