Januarski rivju!

Ističu posljednji sati prvog mjeseca u godini, te reko da vas malo davim stvarim koje sam pogledao/poslušao/pročitao... Uglavnom pogledao, jer čitanje zahtijeva mnogo veći umni napor, što se slušanja tiče, tu se ništa pretjerano novo nije dešavalo. Naime, kraj prošle i početak ove godine proveo sam slušajući skoro isključivo Suzanne Vega i Gentle Giant (http://www.blazemonger.com/GG/Gentle_Giant_Home_Page). To je ujedno bio i moj prvi susret sa ovom nesumnjivo fenomenalnom grupom. Dobro, drugi. Prvi je bio vrlo kratak i tad sam ih otpisao kao "nezanimljive" i "nemelodične". Nekoliko godina kasnije, tj. krajem prošle godine, naravno, ispostavilo se da krivica nije do njih nego do moje gluposti. Gentle Giant se pokazao kao fantastičan bend sa (za pojmove roka, pa čak i progresivnog) ekstremno kompleksnim kompozicijama za koje je potreban trud i zalaganje da ih progutate, ali kad to uspijete - teško je slušati bilo šta drugo. Uostalom, uvjerite se i sami: http://www.youtube.com/watch?v=vMrYSTzqFI8

http://www.youtube.com/watch?v=5FLZXEN4H1E

Što se tiče Suzane i briljantnosti njenih pjesama i sjajnih tekstova, tu je valjda sve poznato. Uz Lorenu Mekkenit i Lisu Džerard moja omiljena pjevačica. Other than that, prije nekoliko dana sam odlučio da šansu dam još jednom "komplikovanom" bendu koji sam prije otpisao jer mi je bio dosadan, a to je Soft Machine. Krenuo sam naravno od sedmog albuma, koji je bio odličan, dok ovo pišem slušam šesti.

Od knjiga sam uspio da pročitam čak jednu - u pitanju je Zelaznijev kratki roman Aleja prokletstva, aka Damnation Alley. Obiman (i dosadan) rivju nalazi se na mom drugom blogu: http://plainwizard.mojblog.rs/p-damnation-alley/163683.html

Doduše, opravdanje za ovaj prilično mali broj pročitanih knjiga leži u činjenici da sam konačno odlučio da položim još neki ispit, pa sam se zabavio radovima iz fazi logike, računanja nad riječima i tako tim stvarima. A odlučio sam da ispravim neke grijehe iz mladosti i načeo Anu Karenjinu. Mislim u smislu čitanja. Za sada nije loše.

A sad ono najinteresantnije - filmovi! Evo liste pogledanih filmova, sa ocjenama u zagradi (ocjene su od 1 do 4, da ne bude zabune):

1. The Parallax View (1974) **’
2. Coraline (2009) ***
3. My Bloody Valentine (2009) **’
4. House of the Dead II: Dead Aim **
5. Piranha (1978) **
6. Piranha Part Two: The Spawning (1981) **
7. Robert Kurtzman’s The Rage (2007) **’
8. The Company of Wolves (1984) ***
9. Hitman (2007) **’
10. Balto (1995) **’
11. Les choristes (2004) ***
12. Alien Agent (2007) *’
13. Food of the Gods (1976) *’
14. The Machine Girl (2008) **’
15. Vinyan (2009) ***
16. Clash of the Titans (1981) ***
17. The Hills Run Red (2009) **
18. Slugs: The Movie (1987) **’

Ne bih sad da određujem jedinstven najbolji film da ne bih nekog uvrijedio, no po ocjenama se otprilike vidi koji su filmovi u konkurenciji. Koralina je sjajna mračna bajka sa briljantnom muzikom genija Bruna Coulaisa (ili kako god da se to piše), prijali su i Les choristes (sa takođe sjajnom muzikom istog tipa), Vinyan, The Company of Wolves i matori Clash of the Titans, koji se i dalje sasvim lijepo drži. Najveće kante od filmova bili su Alien Agent s Markom Dakaskosom o nekakvim retardiranim vanzemaljskim kretenima i Food of the Gods, sa džinovskim pacovima koji jedu ljude. Ma koliko ta ideja zvučala kao da je nemoguće upropastiti, ipak je upropaštena. Dobio sam, doduše, dojavu da je drugi dio mnogo bolji. Takođe su me relativno razočarale obje Pirane, bez obzira što su ih režirali Džo Dante i Tatko (obojica su se nalazili na samom početku karijere, Danteu je to bio drugi film a Tatku prvi). Kako se pravi PRAVI horor sa životinjama, pokazuje nam duhoviti Slugs, sa najurnebesnijim glavnim glumcem ikad viđenim u ovom tipu filma (ovo sam naglasio da bih naglasio da Nikolas Kejdž nije u konkurenciji).

Za naredni mjesec planiram da startujem sa serijalom Petak trinaesti, u svrhu pisanja obimnog traktata o istom. Nakon toga slijede filmovi s ljudožderima (Umberto Lenci i kompanija), pa onda ajkule. Njam njam!