Tužan dan za sve nas ljubitelje piratskog softvera

Umrla Mininova... :-(
http://mnstat.com/images/blog/index.html

Ma đavola...

Znate šta - ovaj blog ipak ne prestaje da postoji. Znam, znam, još juče sam obećao da ću da ga pošaljem u penziju i već sad kršim obećanje i potpuno ste u pravu kad pomislite da ništa što kažem ne možete da citirate. Takođe ste u pravu ako mislite da ću sad da vam napišem da skočite u jezero. Dakle, možete da skočite u jezero.

Danas ću da pišem o još jednoj superbanalnoj stvari, kao i obično. O čemu se radi? E pa radi se o telefonskom računu. Naime, moj oktobarski telefonski račun iznosio je 17 i po maraka. Taj račun otpada na sljedeće:

1. Pretplata (7.5 KM)

2. Dodatne usluge (šta god to bilo) - 1.5 KM

Ukupno, 9 KM, plus PDV koji iznosi 1.54 KM.

Kad se na to doda RTV taksa od 7 KM, eto računa od 17 i po maraka. Dakle, samo posjedovanje telefona (čak i ako ne pričate ni jednu jedinu minutu) odnosi vam deset i po maraka mjesečno, ne računajući RTV taksu. Ponekad razmišljam da okrenem leđa "prijateljima" iz m:tela.

Na kraju krajeva, sam sam kriv što sam glup. Ko da me neko tjera da plaćam taksu onoj propasti od televizije. A i taj telefon. Mrzim telefon. Donosi samo loše vijesti. Jedino je od njega gori onaj prokleti mobilni telefon. Lijepo spavam u svom udobnom krevetu i ne smetam nikom i odjednom me u rano jutro (nije bilo ni 11 sati!) zovu da ODMAH dođem na fakultet da bih se bavio nekim budalastim glupostima koje svakako i nisu moj posao.

Znam, ne morate ništa da kažete - i vama se sad po glavi vrzmaju raznorazne apokaliptične teorije, ali o tome u jednom od sljedećih postova na ovom zombi blogu. Zombi, get it? Bio je mrtav, pa je oživio. Bwahahahahah! Moj humor je toliko fenomenalan da se dešava da pročitam nešto što sam napisao i onda satima plačem... pardon, satima se SMIJEM, to sam htio da kažem. Da. Vampir.

Ne radi više blog!

Ovim obavještavam sve da ovaj blog više ne radi i samo džaba dolazite ovamo. Moj novi blog nalazi se na adresi http://plainwizard.mojblog.rs i mnogo je bolji od ovog. Naravno, ovaj blog neću brisati. A sad se tornjajte.

Himna BiH je plagijat!

Lično smatram da se o ovome ne govori dovoljno, sve je nekako zabašureno, pa je red da svi damo svoj doprinos da se istina proširi, makar i pomoću tako skromnog bloga kao što je ovaj :-)

Dakle, evo uvodne teme iz filma Animal House:

http://www.youtube.com/watch?v=ghW6Sdov7SU (obratite pažnju na dio od 0:50 pa nadalje)

A evo i himne:

http://www.youtube.com/watch?v=zJpVo6J1FiU

Pri tome naravno vajni kompozitor izjavljuje kako nije čuo "ni za taj film ni za tog kompozitora". Da nije tužno bilo bi smiješno.

R.I.P. Bora Đorđević

Evo baš maloprije se vraćam s posla, gdje sam uspješno današnji ispit pomjerio za ponedeljak (mada mi to uopšte nije bila namjera, ali okolnosti su diktirale tako), kad na jednom plakatu vidjeh, spazih...

Kaže, opet nekakav Oskar popularnosti i slično i iz nekog razloga gledam spisak učesnika, kad tamo... Među uobičajenim sumnjivcima kao što su Željko Samardžić, Šako Polumenta, Dado Polumenta, Mile Kitić i slični, naletim prilično neočekivano na - Riblju čorbu (!)

Sad, nemam pojma, možda postoji još neka Riblja čorba osim one prave, ali dok se to ne potvrdi, smatraćemo da je to ONA Riblja čorba.

Dakle, možemo da konstatujemo da je sad, kakve li ironije, naš vajni pjesnik počeo zajedno da nastupa sa onima kojima je posvetio neke od svojih najpoznatijih stihova. Izgleda da mu je onaj silni alkohol konačno došao glave.

U to ime, prisjetimo se nekih od najkvalitetnijih stihova ovog nekad sasvim solidnog benda:

"Večera je gotova

Ima puno otrova

Svi jedemo splačine

Na različite načine"

"Otvorila mi matora

S licem aligatora

I rekla mi

'To sam ja' "

"Živi bili, živi bili

Imbecili i debili

Blago tebi, blago meni

Uništiće nas kreteni"

"Ovde može ko god hoće

Da hara i pustoši

Sve Kilavi Radovani

I Nejaki Uroši"

"Iz mora laju morski psi

Na plaži ležimo ja i ti"

"Ja sam se ložio na tebe

A ti si bila mrtva hladna

Ti si bila mrtva

Ti si bila hladna

O, tako hladna

O, i tako mrtva"

(ovo je Bajagin tekst)

"Kupio sam pištolj

Od švercera na crno

Na tebe ću rado

Da potrošim zrno

Zato nemoj da ideš mojom ulicom"

I tako dalje. Eh... :-(

Postao sam poznat!

Moj kratak prikaz druge sezone serijala Masters of Horror možete da pročitate besramno postavljen na tuđem blogu, ovde:

http://cultofghoul.blogspot.com/2009/02/masters-of-horror-sezona-2-take-2.html

Šta je grad?

Danas se vraćam kući s posla, gdje je trebalo da održim šest časova a nisam održao nijedan jer nisam znao da imam nastavu, dakle vraćam se kući s "posla" razmišljajući o težini mog života i ne znam kako, tek padne mi na pamet vrlo interesantna misao, tj. pitanje. Naime, šta je zapravo grad? Očigledno da je u pitanju složen pojam, možemo da ga posmatramo čak kao neku vrstu skupa, pa se postavlja pitanje - koji su njegovi elementi? Da li se dijelom grada može smatrati sve što se nalazi unutar granica kojima je taj grad omeđen? Da li se može reći da ljudi pripadaju gradu u kojem žive?

Ovo izgleda možda banalno, ali konkretnu primjenu dobija u situaciji kad poželite recimo da pojedete grad. To uopšte nije tako jednostavno kao što zvuči. Uzmimo kao primjer bananu. Svi znamo šta je banana. Ogulimo je i kad zagrizemo prvi zalogaj, mi već možemo da kažemo da jedemo bananu. Kad pojedemo sve osim kore (koju bacimo na trotoar da bi neko mogao da se oklizne i pogine), mi kažemo da smo pojeli bananu. Dakle, iako je kora dio banane, mi ne moramo da pojedemo koru da bismo rekli da smo pojeli bananu.

Na taj način, mi možemo da smatramo, kao što je gore rečeno, da grad čini sve (zgrade, drveće, ljudi, monstrumi, kanalizacija, salvete i slično) što se nalazi unutar granica pomenutog grada (definicija je malo nespretno sročena i izgleda rekurzivno, ali zapravo nije). Ali kad poželimo da pojedemo grad, šta sve treba da pojedemo?

Pojesti sve bi bilo kompletno suludo, a vjerovatno i nemoguće. Kad biste počeli da jedete ljude, velika je vjerovatnoća bi ostatak stanovništva pobjegao, a možda bi vas čak i uhapsili. S druge strane, čak i ako biste uspjeli da pojedete sve ljude, možemo reći da bi grad ipak ostao - zgrade bi bile tu, kao i infrastruktura. Ako se zadržimo na banalnim stvarima kao što su drveće, ograde, semafori i tome slično, opet možemo da konstatujemo da to nije dovoljno. Pojedemo li sve te tzv. banalne objekte, opet je lako vidjeti da grad ostaje živ, albeit u nešto izmijenjenom stanju.

Zbog toga ja predlažem da smatramo da je grad pojeden samo u slučaju da pojedemo sve zgrade koje se nalaze u njemu.