Znate šta - ovaj blog ipak ne prestaje da postoji. Znam, znam, još juče sam obećao da ću da ga pošaljem u penziju i već sad kršim obećanje i potpuno ste u pravu kad pomislite da ništa što kažem ne možete da citirate. Takođe ste u pravu ako mislite da ću sad da vam napišem da skočite u jezero. Dakle, možete da skočite u jezero.
Danas ću da pišem o još jednoj superbanalnoj stvari, kao i obično. O čemu se radi? E pa radi se o telefonskom računu. Naime, moj oktobarski telefonski račun iznosio je 17 i po maraka. Taj račun otpada na sljedeće:
1. Pretplata (7.5 KM)
2. Dodatne usluge (šta god to bilo) - 1.5 KM
Ukupno, 9 KM, plus PDV koji iznosi 1.54 KM.
Kad se na to doda RTV taksa od 7 KM, eto računa od 17 i po maraka. Dakle, samo posjedovanje telefona (čak i ako ne pričate ni jednu jedinu minutu) odnosi vam deset i po maraka mjesečno, ne računajući RTV taksu. Ponekad razmišljam da okrenem leđa "prijateljima" iz m:tela.
Na kraju krajeva, sam sam kriv što sam glup. Ko da me neko tjera da plaćam taksu onoj propasti od televizije. A i taj telefon. Mrzim telefon. Donosi samo loše vijesti. Jedino je od njega gori onaj prokleti mobilni telefon. Lijepo spavam u svom udobnom krevetu i ne smetam nikom i odjednom me u rano jutro (nije bilo ni 11 sati!) zovu da ODMAH dođem na fakultet da bih se bavio nekim budalastim glupostima koje svakako i nisu moj posao.
Znam, ne morate ništa da kažete - i vama se sad po glavi vrzmaju raznorazne apokaliptične teorije, ali o tome u jednom od sljedećih postova na ovom zombi blogu. Zombi, get it? Bio je mrtav, pa je oživio. Bwahahahahah! Moj humor je toliko fenomenalan da se dešava da pročitam nešto što sam napisao i onda satima plačem... pardon, satima se SMIJEM, to sam htio da kažem. Da. Vampir.
No comments:
Post a Comment